Oštećeni
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 6 | Nivo: Pravni fakultet u Novom Sadu

Uvod
U krivičnom postupku kao subjekti krivičnog porocesa javljaju se glavni (osnovni i procesni subjekti i sporedni procesni subjekti).
Glavni procesni subjekti krivičnog postupka su:
1). Sud (koji ima pravo i dužnost da vrši funkciju krivičnog suđenja),
2). Ovlašćeni tužilac – koji vrši funkciju krivičnog gonjenja,
3). Okrivljeni – koji vrši funkciju odbrane.
Osim glavnih procesnih subjekata postoje i sporedni procesni subjekti. Za razliku od glavnih, njihovo postojanje nije neophodno da bi se zasnovao i dalje tekao krivično pravni odnos. Sporedni procesni subjekti ne vrše glavne procesne funkcije (optuženje, odbranu ili suđenje) prema našem krivičnom procesnom pravu. U tu grupu procesnih subjekata spadaju:
1). Oštećeni – koji se javlja na strani javnog tužioca,
2). Pravno ili fizičko lice – na strani okrivljenog i
3). Organ starateljstva (u postupku prema maloletnicima) na strani suda.
Obrazloženjem glavnih i sporednih procesnih subjekata krivičnog postupka pažnju ću usmeriti na oštećenog (sporednog procesnog subjekta) kao temu svog seminarskog rada.
Oštećeni
Pojam
Prema zakonskoj definiciji, oštećeni je lice čije je kako lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo. Oštećeni postoji kako u slučaju povrede prava tako i u slučaju ugrožavanja prava izvršenim krivičnim delom. Irelevantno je da li je povređeno ili ugoženo pravo imovinske ili lično (čast, ugled, porodični odnosi,...). Neka zakonodavstva sužavaju pojam oštećenog samo na slučajeve povrede prava uz to ponekad još, samo na povrede imovinskog prava. U našem pravu oštećeni kao sporedni procesni subjekt postoji i kad nikakvu štetu u građansko pravnom smislu nije pretrpeo, pa mu zbog toga ne pripada imovinsko pravni zahtev. Ako je oštećeni takvu štetu izvršenjem krivičnog dela pretrpeo, za njegov status sporednog procesnog subjekta u krivičnom postupku je bez značaja da li je imovinsko pravni zahtev postavio ili nije. U nekim drugim pravima oštećeni stiče svojstvo sporednog procesnog subjekta samo ako mu pripada imovinsko pravni zahtev po propisima građanskog prava i ako je taj zahtev postavio u krivičnom postupku. Oštećeni se javlja u svojstvu sporednog procesnog subjekta samo iz javnog tužioca tj. u krivičnom postupku koji se vodi po zahtevu javnog tužioca za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Kad krivični postupak teče po zahtevu drugog ovlašćenog tužioca (privatni tužilac ili oštećeni kao tužilac), oštećeni kao sporedni procesni subjekt ne postoji, jer je tada glavni procesni subjekt, kome pripadaju sva prava oštećenog, a preko toga i prava glavnog subjekta, uključujući i pravo procesnog raspolaganja funkcija sporednog procesnog subjekta, oštećeni ima ako javni tužilac učestvuju u postupku i dok učestvuje kao javni tužilac odustane od gonjenja oštećeni prestaje biti subjekat u tom svojstvu.
U svojstvu oštećenog može se javiti i fizičko i pravno lice. U nekim slučajevima pojam oštećenog se ne može svesti na objekat krivičnog dela kod krivičnog dela ubistva oštećeni su lica koja je poginuli izdržavao ili redovno pomagao i koja su po zakonu imala pravo da zhtevaju izdržavanje od poginulog kao i članovi uže porodice poginulog koji su trpeli duševne bolove.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]